• 18
  • 09

U podužem razgovoru za „Pečat“ – utisak je, iskrenijem i otvorenijem nego što bi uopšte smelo da se očekuje od jednog političara – aktuelni ministar odbrane Aleksandar Vulin, ponekad na poprilično jeretički način, govori o prošlosti i budućnosti Srba i Srbije, o Evropskoj uniji i razlozima zbog kojih je glasao protiv odluke o otkazivanju vojnih vežbi s Belorusijom, o svom odnosu sa Aleksandrom Vučićem i mestu koje (ne)će imati u novoj Vladi Srbije…

Kada god se u Srbiji formira vlada, Aleksandar Vulin bude napadan više nego i jedan drugih njen član. Sudeći po učestalosti poslednjih prozivanja, vlada samo što nije formirana. Hoćete li biti član nove vlade, ostajete li ministar odbrane?
O tome razgovaramo Aleksandar Vučić i ja, svako ima svoje poglede i očekivanja. Suštinski, moj ostanak ili odlazak iz Vlade Srbije, iz Ministarstva odbrane pa i politike, sasvim je nevažan.
A ono što jeste važno je to što smo u Ministarstvu odbrane zaorali duboku brazdu iz koje se bez velike bruke ne može izaći. Politika se više ne može promeniti, razvoj i jačanje vojske je nezaustavljivo. Jačanje vojske se odvija u više pravaca, koji ne isključuju jedan drugi.
Koji ministar bi sada prestao da se oprema u domaćoj odbrambenoj industriji i počeo da je gasi? Koji bi ministar prestao da oblači vojsku u „Jumku“ i naručio uniforme iz Turske? Koji bi ministar napustio programe modernizacije naših oklopnih jedinica, RV i PVO? Koji bi ministar 63. padobransku i 72. brigadu za specijalne namene, ponovo ražalovao i sveo na rang bataljona? Koji ministar bi napustio vojnu neutralnost? Koji ministar odbrane bi se usudio da izađe pred vojsku i kaže da se stidi generala Lazarevića i da smatra da je on ratni zločinac kome nema mesta ni na akademiji ni na paradi, a da za Pavkovića nema mesta ni u našoj doktrini, ni u udžbenicima, ni u vojnom izdavaštvu? Koji bi ministar ukinuo obnovljenu srednju stručnu vojnu školu i umesto oficira školovao „menadžere u odbrani“, povećao broj časova plesa u odnosu na časove borenja i izbacio vojne predmete iz vojne gimnazije? A takvo je bilo stanje pre nego što smo promenili plan i program nastave. Koji bi ministar ukinuo odluku o stipendiranju srednjoškolaca i studenata završnih godina, vojsci kao barut potrebnih inženjera i mehaničara? Koji ministar bi prestao da zapošljava inženjere u Vojno-tehničkom institutu i lekare na VMA, masovnije nego što je bilo ikada od osnivanja – i instituta i akademije?
Da vidim ministra koji će raditi tako da se vojnim pilotima još jednom daju različite, a uvek manje plate od pilota u MUP-u i da prestane da ulaže u njihovu opremu i obuku. I da li mislite da bi vojska pristala da još jednom preživi otpuštanje ili nasilno penzionisanje najboljih, da ćuti dok čeka koga će sledećeg da odvedu u Hag po optužnicama pisanim u Fondu za humanitarno pravo?
Vojska je iznova otkrila sebe i prestala da se stidi borbe koju je vodila. Posle vekova upornih ratova za slobodu, Vojska Srbije je postala jedina armija na svetu koja nije smela da se ponosi svojom borbom. Švajcarska armija je štampala više priča o Vilijemu Telu i gađanju jabuke nego mi o Košarama i Paštriku, nemački Bundesver je uložio više napora da objasni ulogu Vermahta i da ga opravda za sve što je činio za vreme Drugog svetskog rata, nego što smo mi i pokušali da ispričamo našu istinu.
Da bi čovek doživeo samoostvarenje on mora da ima samopouzdanje, a ne može biti samopouzdanja bez samopoštovanja. Tako je i sa vojskom. Da bi pobeđivala, vojska mora da veruje u pobedu, i mora da zna da pripada tradiciji pobednika. Da vidim tog ministra koji će izbrisati deo Strategije nacionalne odbrane u kome se kaže da je svako ugrožavanje Srba, gde god oni da žive, ugrožavanje bezbednosti Srbije, i da je očuvanje Republike Srpske naš zadatak a vojna neutralnost temeljno opredeljenje koje se neće menjati. Pre Vučića niko nije smeo da kaže tako nešto, a on je to uveo u obavezujuće dokumente.

PROČITAJTE CEO INTERVJU:

Tekst: Pečat - Foto: MOD