НЕОПХОДНО ВРАЋАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ: Институт за нестала лица БиХ успорава процес тражења несталих Срба

ПРЕДСЈЕДНИК Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић изјавио је да породице неће одустати од захтјева да се процес тражења несталих врати у надлежност институција Републике Српске.

Фото: Илустрација
Фото: Илустрација

Лазић је истакао да породице погинулих из Републике Српске нису задовољне радом Института за нестала лица БиХ у погледу тражења несталих Срба, као ни радом правосуђа БиХ у вези са процесуирањем ратних злочина почињених над Србима.

– Процес тражења несталих лица српске националности у потпуном је застоју од формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године. То значи да се српске жртве прикривају, како би се на овим просторима оправдале све оне дугогодишње приче да су само Срби чинили злочине, а да се амнестирају сви други који су чинили злочине. Републичка организација има два приједлога за убрзање овог процеса – потпуну реконструкцију Института за нестала лица БиХ или да Институт буде расформиран и процес враћен у надлежност ентитета – додаје Лазић.

Бројке идентификованих Срба на годишњем нивоу су поражавајуће, и сигурно је да овим темпом ни за 50-60 година овај проблем неће бити ријешен, говори Гордана Граорац секретар Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске. Она додаје да су породице изгубиле наду, повјерење и вјеру у повољно рјешење њиховог најважнијег питања.

– Постоје многе опструкције које су на снази, од мањка информација, спорости активности инситуција које се баве овим питањима до техничких проблема који се тичу неимања основних средстава којинсу неопходни за рад. Да будемо искрени, нас породице то не интересује, нас занима крајњи резултат, ми смо поднијели највећу жртву у овом рату и најмање што држава може да уради јесте да пронађе наше најмијлије, идентификује и преда нама како бисмо их достојно сахранили – истиче Гордана.

Говорећи о ексхумацији посмртних остатака, истиче како Институт за нестала лица Бих не наводи да је ту ријеч о припадницима српске националности. На овај начин, говори Гордана, Институт настоји да умањи број српских жртава.

Ми смо инсистирали и и даље стојимо при томе да у Централној бази несталих ИНО БиХ поред имена особе која се тражи мора да стоји: националност, околности нестанка и статус нестале особе. Нажалост, у Институту се данас не траже Срби, већ држављани БиХ, чиме се долази до тумачења да у протеклом рату нису страдали Срби, већ Босанци и Херцеговци, а то упућује на нешто друго. Наши очеви су нестали као Срби, и желимо да се тако и воде –  изјавила је Гордана.

Из организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Општине Сребреница, истичу да породице несталих из Републике Српске траже истину и информацију о судбини својих најмилијих јер на то имају право.

Питање несталих је прије свега хуманитарно питање. Према информацијама које посједујемо Амор Машовић је ангажован као савјетник у Институту и као такав он и даље води главну ријеч. Док год је Амор Машовић умјешан у рад Института, ми нећемо добити приступ подацима о несталим Србима  – истиче Којић.

Говорећи о несталим лицима на подручју општине Сребреница, Којић истиче да због тренутне ситуације у Институту, шансе да ће се та лица икада пронаћи готово да не постоје.

– На подручју општине Сребреница још увјек трагамо за 50 лица српске националности. У костурницама широм БиХ труну кости наших сународника јер Машовић и врх БиХ не желе да се сазна истина о злочинима над нашим народом. На састанцима са организацијама из свих народа људи из ИЦМП су нам саопштили да постоје нове методе идентификације несталих, али Институту је прече да распише тендер за куповину паса трагача. Енормна средства троше на плате а процес тражења стоји док год политичко Сарајево то жели –   наглађава Којић.

У Скеланима, код Сребренице, јучче је обиљежена годишњица страдања  305 српских цивила и бораца, мјештана овог и неколико оближњих села, које су муслиманске снаге мучки убиле 16. јануара 1993. године.

У јутарњим часовима 16. јануара прије 29 година почео је напад муслиманских снага под командом Насера Орића на српска села Кушиће, Ћосиће, Калиманиће и још нека, а затим и Скелане, гдје су убијале, пљачкале и палиле све што је српско. Муслимански војници су већи број српских цивила убили испред моста преко Дрине и на њему приликом покушаја Срба да сачувају голе животе одласком у Србију. Од 69 убијених Срба двије трећине били су цивили, међу којима неколико дјеце и 15 жена. Рањено је 165 мјештана.

Од 30 заробљених Срба половина није преживјела мучења у сребреничким мучилиштима, а њих четворо се још воде као нестали. Муслиманске снаге из сребреничке енклаве су током одбрамбено-отаџбинског рата систематски нападале српска села на подручју општина Сребреница, Братунац и шире, убијајући и уништавајући све пред собом.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта,  истакао је да иако је прошло 26 година од рата, још увијек не постоји ниједна судска пресуда пред Судом БиХ и пред Хашким трибуналом за почињена свирепа убиства Срба у Скеланима, околним селима. Он је поново затражио да Тужилаштво Србије за ратне злочине процесуира одговорне за монструозно убиство 305 Срба из Скелана и околних села у сребреничком крају.

– Нема трајног мира и помирења без истине о страдању српског народа, без поштовања српских жртава и кажњавања муслиманских злочинаца. Такође, не постоји ни пресуда за брутално мучење и убиства заробљених српских војника и цивила у сребреничким логорима. Бројне чињенице потврђују да је правосуђе БиХ етнички мотивисано и у функцији бошњачке политике с циљем да се оправда брутална лаж да су Срби агресори и злочинци, а муслимани ослободиоци и жртве – навео је Линта.

У протеклих пет година није пронађено ниједно лице српске националности из Брчког које је нестало током протеклог рата, говори члан брчанског Удружења породица несталих српских бораца и цивила Љубинка Живановић.  Она додаје да се на њиховим списковима као нестала воде још 44 лица српске националности, од којих је 16 из Брчког, док осталих 28 траже породице из других општина које су се након рата настаниле у Брчком.

Према сазнањима и информацијама Удружења, каже Живановићева, сумња се да су тијела већине лица за којима се и даље трага, највјероватније, укопана у појединачне гробнице.

– Једини случај гдје је нестало више лица и гдје претпостављамо да су тијела заједно закопана јесте случај четири жене из насеља Шпионица, општина Сребреник, које су нестале истог дана приликом преласка на територију општине Брчко –  рекла је Живановићева и додала да прецизна локација гдје се налазе њихови скелетни остаци још није откривена.

Иако су свима пуна уста декларативног саосјећања са породицама, подсјећања како имају право да сазнају истину о судбини својих сродника, процес тражења несталих лица српске националности и даље је у потпуном застоју, говори директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Да је другачије, не би стално имали потребу да понављамо како је стање неодрживо, како се према жртвама из Републике Српске надлежни у БиХ морају односити са истим пијететом, и како се ставови из Српске, такође, морају уважавати у овом процесу. У најкраћем, све се мора поставити на други начин, јер је, нажалост, Институт за нестала лица БиХ приватизован од стране Бошњака. Прије свега, рад Института се мора деполитизовати, мора се престати са манипулацијама жртава, рад ИНЛ БиХ довести у законске оквире – наводи Којић.

 Он је нагласио да је Центар поднио конкретне приједлоге са циљем рјешавања овог проблема, ипак саговорника на другој страни нема. Додаје, да ће како вријеме пролази доћи до додатног погоршања ситуације, уколико се из коријена не промијени досадашња пракса у процесу тражења несталих лица. То се, прије свега, односи на отежан приступ подацима о постојању гробница, о измјештеним посмртним остацима, што додатно успорава цјелокупан процес, истиче Којић.

– Имамо ситуацију да се, управо кроз верификацију несталих, покушава створити лажна слика о страдању у протеклом рату. Пропали су бројни, дугогодишњи покушаји да се договоримо око кључних ствари, а вријеме у овом процесу није најбољи савезник. Осим тога, познато је да Међународна комисија за нестала лица игра велику улогу у раду ИНЛ БиХ, и морам отворено рећи да ни њихови представници нису имали слуха за наше приједлоге. Притом, не желим оспорити њихов значај у процесу тражења несталих лица у БиХ, али је крајње вријеме да се смањи њихов утицај – истиче Којић.

Изгубљено је драгоцјено вријеме, али остао је траг сјећања на животе изгубљене у посљедњем отаџбинском рату. Зато без обзира на све потешкоће, процес тражења несталих лица, барем што се тиче Републике Српске, неће стати. То је наш дуг према страдалима, и обавеза према њиховим породицама, подсјећа Којић.

– Да не мислим да још постоје шансе да се изађе из тренутног ћорсокака у који смо запали, не бих улагао труд и инсистирао на разговорима и усаглашавању ставова свих који могу у томе помоћи. Треба радити и користити све законске могућности како би се процес тражења несталих вратио на прави колосијек –  закључио је Којић.

Према попису Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица, у периоду од 1991. до 1995. године било је укупно 35.042 српских жртава Одбрамбено-отаџбинског рата.

Хрватске и муслиманске снаге за собом су оставиле пустош и масовне гробнице.

Највећа масовна гробница налази се у Мркоњић Граду, гдје је ексхумирано 181 тијело жртава, међу којима 81 цивил, 97 бораца Војске Републике Српске, три припадника МУП-а Републике Српске. Међу ексхумиранима је 10 жена. У мањим гробницама у тој општини пронађено је још 176 тијела цивила, припадника Војске и МУП-а Републике Српске.

Република Српска још потражује 1.652 погинула српска борца и цивила у протеклом рату, док се у три спомен костурнице у Бањалуци, Невесињу и Миљевићима налази 650 ексхумираних и неидентификованих посмртних остатака.

ПРИДРУЖИТЕ СЕ ТЕЛЕГРАМ ГРУПИ ПОРТАЛА СРПСКОГ СВЕТА: ЛИНК

Текст: novosti.rs Фото: Илустрација | 18.01.2022.


Најновије